Шоай мохк оалхазарашта а дукхаг1а беза.
Даже птицы свою родину больше любят.
Пхьажбуарга пхьаж беза, нокхармоза модз деза.
Навозному жуку нужен навоз, а пчеле – мед.
Оалхазара а беза ший мехка бола б1ы.
И птица любит гнездиться у себя на родине.
Лаьтт хьийкъа хургдолаш хьацара т1адам божо беза цунна т1а.
Чтобы земля стала плодородной, ее надо полить хотя бы каплей пота.
Лакхача хена к1оарга овла беза, сага доккха йиша-вошал деза.
Высокому дереву нужны глубокие корни, а человеку – большая родня.
К1айча кулгашта наьха къахьегам беза.
Белые руки чужой труд любят.
Къоначоа нускал деза, къаьначоа маьнги беза.
Молодому нужна невеста, а старику – кровать.
Кхаьча сом баа беза, кхийна йо1 маьре яхийта еза.
Созревшие фрукты подавай на стол; выросшую дочь выдавай замуж.
Д1айхача аьхки ца менна шовда сенна деза? Ше кхийнача хана ца биаь безам хьанна беза?
Кому нужен источник, из которого не пьют в жаркий день? Кому нужна любовь, которую не познают в расцвете молодости?
Дын т1а хайча, шод еза; ворда т1а хайча, саьрг беза.
Всаднику нужна плеть, а аробщику – прут.
Говра дирст еза, сесага шиш беза.
Лошадь сдерживают уздечкой, а жену – уважением к себе.
Говра дирст еза, сесага шиш беза.
Лошадь сдерживают уздечкой, а жену – уважением к себе.
Венначоа цхьа къахетам бийхача, дийначоа итта беха беза.
Если о покойнике один раз скажут “за упокой”, то о живом надо десять раз сказать “во здравие”.
Вахар дезачоа къахьегам (болх) беза.
Кто любит жизнь, тот любит труд (работу).